Посетите Суботицу Дубра управа
Управа за капитална улагања АП Војводине
LAP za mlade
Program razvoja sporta Grada Subotice
Mreža za razvoj Subotice
Centar znanja o međuopštinskoj saradnji
ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УНАПРЕЂЕЊ E ПОЛОЖАЈА РОМА
Aktuelnosti

Racionalizacija školske mreže je neophodna

05.06.2018.

Povodom aktuelnih dešavanja oko zatvaranja Osnovne škole „Miloš Crnjanski“ i reakcije roditelja učenika ove škole, danas su se u Medija-centru Gradske kuće, novinarima obratile sekretar Sekretarijata za društvene delatnosti Jasmina Stevanović i pomoćnica gradonačelnika za oblast obrazovanja i socijalne zaštite Etela Jerinkić. Konferenciji za novinare prisustvovala je i član Gradskog veća zadužena za oblast obrazovanja Nataša Aleksić.

11897_1.jpg

Činjenice koje govore da ništa nije urađeno na brzinu i netransparentno iznela je Jasmina Stevanović. Ona je, istine radi, novinare upoznala sa procedurom koja je prethodila predlogu Akta o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji grada Subotice koji će se naći na narednoj sednici Gradskog veća.

– U cilju efikasnosti postojeće mreže ustanova, lokalna samouprava je po uputstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pristupila analizi  neophodnog procesa racionalnog, odnosno optimalnog korišćenja prostora i drugih resursa  obrazovnih ustanova na teritoriji grada Subotice. Rezultat takve analize  nedvosmisleno  pokazuje da je potrebno izvršiti izmenu mreže ustanova, koja je pripremljena i biće na dnevnom redu naredne sednice Skupštine Grada. Osnovni cilj bio je da sagledamo koje su razmere neracionalnog i nepotrebnog trošenja novca kako lokalne samouprave tako i države Srbije – istakla je Jasmina Stevanović. 

Kriterijumi kojima se rukovodio stručni tim, navela je, bili su usmereni prema neracionalnim  školama.

– Analizom stanja utvrđeno je da je prva takva OŠ ’Miloš Crnjanski’, jer imaju manje od 400 učenika, pri čemu u njihovoj neposrednoj blizini (radijusu manjem od dva kilometra) postoji još jedna centralna škola, a nemaju rešen imovinsko pravni status. Primenom ovog kriterijuma ukinuo bi se status pravnog lica neracionalnim, malim centralnim školama u urbanim sredinama. Važno je napomenuti da se primenom ovog kriterijuma ne ugrožava dostupnost osnovnog obrazovanja zbog blizine druge, veće centralne škole koja bi primila učenike – objasnila je Stevanović. 

Ne oštetiti zaposlene nastavnike i učenike

Lokalna samouprava nema ingerencije da donosi odluke o otvaranju i zatvaranju škola, podsetila je ona i dodala da lokalna samouprava izrađuje predlog  Akta o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji grada Subotice.

– Saglasnost na akt daje Autonomna pokrajina Vojvodina, nakon usvajanja na sednici Skupštine grada Subotice. Odluka o aktu  o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji grada Subotice još nije bila predmet rasprave na sednici Gradskog veća grada Subotice – naglasila je Stevanović.

Osnova za izradu Akta o mreži javnih osnovnih škola na teritoriji grada Subotice elaborat koji sadrži sagledavanje stanja nataliteta, tj. broja budućih učenika osnovnih škola, geografske, demografske, ekonomske, kulturne, socijalne i obrazovne aspekte razvoja grada Subotice, kao i ispunjavanje kriterijuma iz Uredbe o kriterijumima za donošenje akta o mreži predškolskih ustanova i akta o mreži osnovnih škola (,,Službeni glasnik RS“, broj 21/2018).

Predmet  elaborata koji je sačinila lokalna samouprava je utvrđivanje elemenata neracionalnosti unutar mreže osnovnog obrazovanja. Postojeći Akt o mreži osnovnih škola na teritoriji grada Subotice nije u skladu sa realnim potrebama  školskog sistema u Subotici.

 – Najveći primer neracionalnosti su  OŠ ’Miloš Crnjanski’ sa 355 učenika i OŠ ’Jovan Mikić’ sa 481 učenikom. Ove dve škole dele isto dvorište. Na osnovu člana  107.  Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predloženi model optimizacije u Subotici podrazumevao bi prestanak rada  OŠ ’Miloš Crnjanski’-  pripajanje i prenamena objekta koji je koristila škola. Škola ’Miloš Crnjanski’ gubila bi  svojstvo pravnog lica (355 učenika) i pripojila bi se školi ’Jovan Mikić’ – kazala je Jasmina Stevanović.

11897_2.jpg 

Ovakav model racionalizacije podrazumeva ukidanje statusa pravnog lica jednoj školi i zadržavanje obe zgrade u svrhu izvođenja nastave. U ovom slučaju objekat ugašene centralne škole bio bi upotrebljen za druge potrebe obrazovnog sistema.  Učenici u školi koja se ukida, imaju pravo da nastave započeto obrazovanje i vaspitanje u drugoj ustanovi koju roditelji odaberu.

– Lokalna samouprava će se maksimalno truditi da zaposleni i učenici ne budu oštećeni prilikom pripajanja drugoj školi. Takođe, lokalna samouprava će u dogovoru sa nadležnima u resornom ministarstvu učiniti sve što je u njenoj ingerenciji da nastavnici, zaposleni u OŠ ’Miloš Crnjanski’ ne ostanu bez norme – rekla je Stevanović.

Ukoliko se utvrdi da  je za nekog od zaposlenih prestala potreba sa punim ili nepunim radnim vremenom, primenjivaće se odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja  i  Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.

Pronaći po decu najbezbolniji model

O tome da je Osnovna škola „Miloš Crnjanski“ neracionalna govori se već godinama unazad.

– Rukovodstvo škole je  pre godinu dana, na sastanku u Sekretarijatu, bilo upoznato sa planom racionalizacije, ali očigledno o tome nije obavestilo roditelje. Potpuno razumemo brigu roditelja koji su, s obzirom na to da nisu bili obavešteni, iz njihovog ugla stavljeni u pat poziciju, ali to je zadatak rukovodstva škole, a ne lokalne samouprave – pojasnila je Jasmina Stevanović.

Interes  dece, dodala je, ni na koji način ne bi bio ugrožen, uzimajući u obzir da se u istom dvorištu nalazi druga škola, samo više ne bi imali privilegiju koju do sada nije imalo  8.000 đaka u gradskim školama koji idu u dve smene.

– Zajednički zadatak lokalne samouprave, nastavnika i roditelja je da što bezbolnije deca prevaziđu prelazak u drugu školu, i da pronađemo model po kome bi većina dece koja pređu zadržala svoje učiteljice – konstatovala je Jasmina Stevanović.

U Subotici je već godinama očigledan nedostatak prostora za srednje i predškolsko obrazovanje. 

Namera lokalne samouprave je da se uradi prenamena prostora OŠ ’Miloš Crnjanski’ isključivo u obrazovne svrhe. Srednja ekonomska škola ’Bosa Milićević’ izvodi vaspitno-obrazovni proces u prostoru koji pripada Jevrejskoj opštini, a škola nema fiskulturnu salu, te učenici nemaju adekvatne uslove za izvođenje časova fizičkog vaspitanja, rekla je Stevanović, i dodala da Grad Subotica za izvođenje nastave u Ekonomskoj školi „Bosa Milićević“ na godišnjem nivou plaća zakup u iznosu od nešto više od dva miliona dinara.

– Ukupni materijalni troškovi za Ekonomsku školu ’Bosa Milićević’ za 2017. godinu su 9, 8 miliona. Preseljenje škole iz neadekvatnog školskog objekta, stvorilo bi uštedu, kako u budžetu lokalne samouprave, tako i u pogledu komunalnih troškova i održavanja objekta. Naime, kako je vlasnik zgrade u kojoj se nalazi  Ekonomska  škola ’Bosa Milićević’ Jevrejska opština, grad Subotica nije u mogućnosti da ulaže sredstva za poboljšanje uslova rada u školi – podvukla je Jasmina Stevanović

Etela  Jerinkić je govorila o istorijatu ovog procesa i naglasila da su u februaru prošle godine iz Ministarstva prosvete ukazali na nedostatak primene uredbe Vlade  Republike Srbije o kriterijumima za formiranje mreže osnovnih i srednjih škola, koja je doneta još 2010. godine.

– O racionalizaciji i optimizaciji školske mreže govori se odavno, a što se tiče konkretno škole ’Miloš Crnjanski’ taj problem nije od pre godinu i po dana već i od ranije. O dolascima  nadležnih iz Ministarstva prosvete i temama koje su bile na dnevnom redu direktori i rukovodstvo škole uredno su obaveštavani, dakle ništa se nije krilo od njih. Sve je to bilo javno, transparentno – objasnila je Etela Jerinkić.

 11897_3.jpg

Sprovođenje uredbe Vlade Srbije odgađa se godinama, pa je čak urađena i studija o tome kako se uredba ne sprovodi.

– I tu studiju dostavila sam direktorima škola, konkretno i direktoru Osnovne škole ’Miloš Crnjanski’ – kazala je Etela Jerinkić.

Školske 2011/2012. godine u školi su ostala samo odeljenja na srpskom jeziku, jer su odeljenja na mađarskom jeziku prebačena u osnovne škole „10. oktobar“ i „Jovan Mikić“, i tada se prešlo na jednosmenski rad, što je odgovaralo i roditeljima iz drugih delova grada da dovode decu baš u ovu školu.

– Čak ni blago povećanje broja učenika nikada nije bilo dovoljno da se udovolji kriterijumima iz uredbe Vlade Republike Srbije. Ova škola već 10 godina ne ispunjava date kriterijume da posluje kao samostalno pravno lice – jasna je Etela Jerinkić.

 

KONTAKT CENTAR 024
Rođeni, venčani i preminuli
Uzmi račun i pobedi
ZAŠTITNIK GRAĐANA
ZAŠTITNIK PACIJENATA
 Razvojni fond Vojvodine
Colourful Cooperation
OPTI-BIKE
ART NOUVEAU
IPA CBC CRO-SRB
Servisne informacije
Registracija stambenih zajednica
Ustanove kulture
Obrazovne ustavnove
Mesne zajednice
Ustanove socijalne zaštite i zdravstva
Спортски клубови
Informator
Subvencionisanje komunalnih usluga
Naručivanje dokumenata
Lokalna poreska administracija
Informator
Development Strategy